+.+....*Story?*....+.+

Chapter 4

..osim ako ne nađete rog jednoroga koji je živio 7 dana i 7 noći.Njegov rog samljeven treba posuti po lancima mojim te će oni zauvijek nestati.
-Ok,ok.E jednorože,jesi li ti živio 7 dana i 7 noći??Nisi,ok,daj mi na telefon nekog svog koji je...,pretvarala se Vivian da priča na mobitel.
-Uozbilji se već jednom,Vivian!,vikala je Liz na nju.
-Hoću,hoću.
-Djevojke,ne svađajte se.Samo,morate napustiti ovu livadu čim prije je moguće,obrati se njima ovan te zatrese glavom.
Liz i Vivian su spakirale šator te pošle slijedeći obrise ispred njih koje su vidjele..
-Liz?
-Da,Viv?
-Moramo naći grad ovdje.
-Znaaaaaaaaam dovraga.Z-N-A-M.
-Ok,ok...
Hodale su kilometrima daleko.Odjednom su zakoračile na asfalt.
Gradić je bio predivan.
To su bile predivne visoke viktorijanske zgrade,dame su hodale u širokim haljinama svih boja.
-Ajme,želim ovakvu haljinu!,upre prstom Liz u jednu damu.
-Dobar dan djevojke.Izgledate nove,obratila se njima žena.
-Ti želiš ovakvu haljinu?dođi za mnom,reče žena te povede Liz i Vivian sa sobom.
Uvela ih je u prekrasnu veliku kuću.No,kad su ulazile,Vivian se sruši.
-Oh ne,ne..to ne može biti moguće..

Nastavak ...chapter 5

Chapter 3

...Vani je bilo lijepo proljetno vrijeme.
Vivian je izašla iz šatora,još uvijek želeći potvrditi da je čula buku i zveket teških lanaca.
Oprezno je koračala iza šatora želeći provjeriti je li poludjela.
Odjednom Vivian vrisne.
-Što je??,uspaniči se Liz te dotrči to nje.

Da.Pred njima je stajao ovan.Ovan,koji je na nogama nosio 5 kilograma teške lance.Bio je star i neugledan,posvuda po tijelu je imao duboke crvene rane.
No imao je prekrasne uvijene rogove.Njihova srebrna boja ljeskala se na proljetnom suncu.Na rogovima je imao dijamante u duginim bojama.
-Prekrasne li životinje,odjednom reče Vivian.
-Odjednom je prekrasan??!A mene si probudila zbog njega,reče Liz te pođe natrag u šator.
-Hvala ti.To samo ti izgleda misliš.Pravednici su u lancima,odjednom reče ovan.
-Pravednici??Lanci??O čemu ti pričaš??,reče Liz ljutito.
-Cure,ne opterećujte se vi time.Ostario sam i ne mogu se više micati i vući ove preteške lance za sobom.Nepravda.
-Spasit ćemo mi tebe!,rekoše Vivian i Liz u isti glas.
-Ne možete,samo ako...

Uskoro chapter 4...

Chapter 2

Kad su sjele u avion,na prva sjedala,zaspale su dubokim snom..
Za nekoliko sati se probudila Vivian.
-Budi seeeeeeee!!!,gurkala je Viv pospanu Liz.
-Ok,ok...tu sam.
Za manje od petnaestak minuta oglasio se pilot:
-Stigli smo na Gvineju.
Za nekoliko sekundi je avion sletio te je Viv vukla Liz iz aviona.Moglo bi se više reći da su se međusobno vukle.
-Mrrrrrrrmmmm....Aha!Stigli smo!!:...,mrmljala je u polusnu Elizabeth.
Vivian je montirala šator na jednoj šarenoj livadi na kojoj su skakavci plesali svoj ples.
-U redu...već se spušta noć...mogle bismo malo zaspati...
-Daaaaaaaaaaaa može može...

Vivian i Elizabeth su ušle u šator te zaspale...Probudila ih je buka izvana,no mislile su da je to samo san,put im je bio naporan...
Čule su nekakav zveket lanaca i tapkanje nogu...Zatim se Vivian probudila jer je shvatila da to postaje sve glasnije i glasnije....

Nastavak u chapteru 3...

Chapter 1

-Liz!Liz!,vikala je Vivian.
-Što sad opet hoćeš?
Vivian je strugala martama po tlu.
-Ajmo negdje otputovati!
-U tvojoj mašti?
-Ne.Aerodrom nam je preko puta.Imam novaca,hajde!
-Ne znam zašto,ali poslušat ću te.
Viv i Liz su otišle na aerodrom te došle do šaltera,da bi kupile karte.Za blagajnom je sjedila neka baba kojoj su očito sve lađe potonule.
-Šta oćete vi?
-Dobar dan i vama,reče Viv ironično,trebale bismo karte.
-A ja mislila sendviče.Pa normalno da ste trebale karte kad ste došle kod mene?!
Liz i Viv su se pogledale te Liz reče:
-Želimo karte...koje vam je prvo mjesto u računalu??
Baba napravi zbunjeno lice.
-Ovako,prvo mjesto je...Gvineja...ne ne...neko mjesto kraj Gvineje..A ne znam.
-U redu,dajte nam dvije karte za to mjesto.
Viv uzbuđeno uzme karte te plati.
-Doviđenja!
Prošle su kroz dugo dvorište do aviona koji je tamo stajao.
-Dakle,idemo,Liz.
Sjele su u avion na prvo sjedalo...

Uskoro chapter 2....

...Da...Priča.

Dobar dan!

Da,pišem priču.Ne,ne prepisujem iz knjige.Prepisujem iz svoje inspiracije.

Prvi post će biti kad to odluči moja inspiracija.Tak da me ne požurujte.Imam već napisano u jednoj bilježnici,no trebam inspiracije da promijenim neke stvari i to.

Pravila su:

~Ne želim zlobne komentare.Ako ti se priča ne sviđa,stisni alt+f4 i bit će baš po tvom ukusu.
~Ne požurujte me s postovima.
~Ne ostavljajte lance sreće.
~Anonimni korisnici NISU dobrodošli.

...Ja sam...
[*]Erin
[*]Ovo pišem jer volim to.
[*]Vrlo mala mogućnost da nađete gramatičku grešku,majka mi je lektor,profesor hrvatskog =D

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Opis bloga

Linkovi

Chapter 4

Chapter 3

Chapter 2

Chapter 1

...Da...Priča.